Kad mi je umrla baba, sahranili smo je posle dva dana. Kada je stigao sanduk, morali smo da zovemo komšiju da joj polomi ruke i da ih prekrsti da bi smo mogli da je stavimo u sanduk. Komšija nas je pitao gde je baba, mama je rekla da je u sobi.
Ušao komšija u sobu, video baba leži, polomio joj ruku, baba vrisnula. Vrišti baba, vrišti komšija, vrištim ja (bila sam ispred vrata) mama dolazi, smiruje situaciju i kaže “Pobogu Žarko ne ta baba, druga baba u sobi levo, to joj je sestra došla na sahranu”… Tragikomedija
loading…
0 komentari