– Rana prva menstruacija i kasna menopauza, posle 52. godine, jesu faktori rizika za nastajanje raka dojke, koji je najčešći u šestoj deceniji – kaže prof. dr Radan Džodić, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.
Srbija više nije na neslavnom drugom mestu po umiranju od raka dojke, iako se broj obolelih povećava a starosna granica pomera, pa ova opaka bolest pogađa i mlađe dame, kaže u intervjuu za Telegraf.rs profesor dr Radan Džodić, vršilac dužnosti direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije (IORS).
Profesor Džodić u razgovoru za naš portal objašnjava da rak dojke obično dobijaju žene koje su gojazne i sa većim grudima, žene sa ranom prvom menstruacijom i kasnom menopauzom.
Češće oboljevaju Italijanke, Francuskinje i Norvežanke u odnosu na žene Srbije. On ističe da u borbi protiv ove bolesti treba eliminisati gojaznost, alkoholizam i pušenje, a rađati pre 30. godine života, i što duže dojiti.
Naš sagovornik otkriva da je njihova najmlađa pacijentkinja sa rakom dojke imala svega 19 godina, i poručuje svim damama da se odazovu na skrining, jer je rak dojke hronična bolest, a ne smrtna presuda, i ako se dijagnostikuje u početnom stadijumu stopostotno je izlečiv.
– Želim da zamolim naše dame da se odazivaju na skrining ili ako primete nekakav deformitet u dojci da odu na pregled, kako bi im se na vreme pomoglo i kako bi bile izlečene. Ne treba dozvoliti da dođe do širenja bolesti u limfne čvorove i udaljene organe (četvrti stadijum). Rak dojke i te kako može da se napipa, i kada je jedan centimetar, a kamoli kada je veći.
Gde se Srbija nalazi po broju obolelih od raka dojke?
– Dojka je, pre svega, simbol ženske lepote, materinstva. Na nesreću, rak dojke je najčešći zloćudni tumor u modernom dobu kod žena. Po broju obolelih, Srbija je negde u sredini kada se posmatraju evropske zemlje. Mnogo više od ove bolesti obolevaju Italijanke, Francuskinje, a posebno Norvežanke.
– Dakle, nismo mi jedina zemlja koja ima veliki broj obolelih, ali smo u grupi zemalja koje nisu u potpunosti razvile skrining za rak dojke. Povećan broj obolelih imamo, ali on raste u celom svetu, u Evropi, Severnoj Americi, Kanadi. Svuda raste broj obolelih, ali smrtnost pada, zato što se rak dojke dijagnostikuje u prvom ili drugom stadijumu, kada je izlečiv.
– Rak dojke je hronična bolest, nije smrtna presuda, to je ključna poruka. Rak dojke dijagnostikovan u početnom stadijumu je stopostotno izlečiva bolest i treba motivisati dame da se odazovu na poziv za skrining jer to može pacijentkinjama koje nemaju manifestnu bolest da pruži pravovremeno lečenje i izlečenje.
Kada je smrtnost od raka dojke počela da opada u Srbiji?
– Smrtnost od raka dojke u našoj zemlji bila je u porastu sve do 2004. godine, a možda čak i do 2010. Sada je u laganom padu.
– Drugim rečima, mi više nismo na tom tužnom drugom mestu po broju umrlih od raka dojke. To mesto, inače, dele balkanske zemlje koje imaju sličan nivo zdravstvene zaštite, međutim, i te kako ohrabruje što u Srbiji smrtnost od raka dojke polako pada.
Na koje faktore rizika možemo, a na koje ne možemo uticati?
– Nastanku raka dojke doprinose genetski faktori (nasleđe) na koje se ne može uticati, i tih je do deset odsto. Dakle, ako neko u najbližoj porodici ima rak dojke (majka, sestra, baka) i ako se dokaže da postoji genska mutacija, pacijentkinja je u visokom riziku da dobije rak dojke.
– U tom slučaju, može se preporučiti ili često praćenje, ili preventivna operacija kako bi se rizik smanjio skoro sto odsto, iako nikada ne može u potpunosti da se eliminiše. Tačnije, šanse da posle 10 do 15 godina osoba dobije rak dojke su jedan do tri odsto.
– I hormonske faktore rizika je danas teško eliminisati jer devojčice sve češće, zbog načina ishrane, dobijaju menstruaciju pre 12. godine, pa čak i pre 10. Rana prva menstruacija i kasna menopauza (posle 52. godine) su faktori rizika za nastajanje raka dojke koji je najčešći u šestoj deceniji.
Sa druge strane, na rađanje može da se utiče. Treba motivisati mlade dame da rađaju pre 30. godine života. Najbolje bi bilo roditi krajem druge, odnosno početkom treće decenije, nikako da se čeka četvrta a posebno ne peta decenija.
Kasno rađanje je veliki faktor rizika na koji može da se utiče. Na ranu menstruaciju i kasnu menopauzu ne može da se utiče, ali može na rađanje, i na dojenje, kao i na gojaznost.
Dojenje spasava majku od raka dojke, a da li spasava i dete?
– Majku apsolutno. Što se dece tiče, ona koja su dojena su generalno zdravija, ali ne znam nijednu studiju da je rađena na temu da li dojenje spasava devojčice od raka dojke. Međutim, kao što je dojenje zaštitni faktor za rak dojke majke, ono je zaštitni faktor za razne infekcije i bolesti za dete.
Pomenuli ste gojaznost. Da li to znači da su gojazne žene u većem riziku da dobiju rak dojke?
– Gojazne dame češće dobijaju rak dojke od mršavih ili normalno uhranjenih. Eliminacijom gojaznosti bi mogao da se smanji broj obolelih od raka dojke. Alkoholizam kao bolest povećava rizik od raka dojke, takođe.
– Pušenje izaziva bolesti srca i krvnih sudova, i preranu smrt, mada nema sigurnih dokaza da izaziva rak dojke. Ipak, treba prestati sa tom ružnom navikom jer može dovesti do raka pluća, želuca, mokraćne bešike, bubrega… Dakle, gojaznost, alkoholizam i pušenje treba eliminisati, a pravovremeno rađati i što duže dojiti.
Mi danas ipak imamo mlade majke od po 25 i 28 godina koje imaju rak dojke?
– Nažalost, ne samo u Srbiji, već i u celom svetu, starosna granica se spušta ispod 50. godine, u petu, četvrtu, pa i treću deceniju života. Rak dojke može da se pojavi i u veoma mladom uzrastu. Naši najmlađi pacijenti su imali po 19, 20 21. godinu. To su ekstremno retki slučajevi, manje od 1 procenta, ali se dešavaju.
– Drugim rečima, mora se biti veoma ozbiljan kod svake izrasline u dojci. Jedan od hiljadu fibroadenoma (najčešći dobroćudni tumor dojke), može da bude zloćudan. Postoje takozvani rani fibroadenomi koji se javljaju kod mladih devojaka pre 21. godine života.
– Ali postoji i mogućnost da ih ima više, a kada ih ima više od pet ili deset to se zove fibroadenomatoza. U tom slučaju treba operisati samo one koji su sumnjivi, koji rastu, a koji su opipljivi.
– Ne treba uklanjati žlezdano tkivo i pokvariti građu dojke, koja se kao simbol ženske lepote ne sme unakaziti ružnim ožiljcima. Mora da se sakrije ožiljak, da bude maltene neuočljiv i da pacijentkinja zaboravi da je operisana.
Kada žena treba da ode na prvi pregled, i koji je to simptom ili znak koji treba da nam bude alarm?
– Najpre, rak dojke ne boli, makar ne u početku. Bol se kod zloćudnih tumora javlja onda kada postoji vidljiva tumorska izraslina koja zahvata i nerve, tako da je bol kasni znak bolesti. Nema pravila kada treba početi pregled.
– Može da se uradi kad god postoji nekakva sumnja da se u dojci razvija nešto što nije uobičajeno. Samopreglede treba raditi svakog meseca, tokom tuširanja ili posle, ili kada se telo maže kremom. Žena bolje poznaje svoje dojke, i bolje dijagnostikuje tumor u dojci od lekara koji se dojkom ne bavi.
– Drugim rečima, svakog meseca makar jednom treba napraviti samopregled. Pri svakom tuširanju može da se primeti deformitet i zbog svega što izaziva sumnju treba otići na pregled.
– Rak dojke ne može da nastane preko noći, treba ići na redovne kontrole, a posebno oni koji imaju u porodici već obolele od raka dojke.
Da li rak dojke može da utiče na začeće?
– Rak dojke može da se pojavi u trudnoći, ali postoje tačna pravila ponašanja kada može da se primeni hemioterapija a da se ne ošteti plod. Sa druge strane, u trudnoći je rak dojke agresivniji nego inače, ali su isti modaliteti lečenja.
– Nekada, ako je rana trudnoća, ili ako je bolest izuzetno agresivna, vrši se prekid trudnoće. Međutim, trudnoća može i da se iznese. U trudnoći nema radioterapije, samo hirurgija i hemioterapija.
Kada se posle raka dojke može ostati u drugom stanju?
– Kada se uđe u miran period, zaokruži terapija, a sve to zavisi od biološke agresivnosti tumora, godina pacijentkinje i primenjenog lečenja.
– Nekad se trudnoća uopšte ne savetuje, međutim, najčešće, ukoliko se dijagnostikuje rani rak dojke i obavi valjano lečenje, nema zabrana da pacijentkinja i rodi.
Koliko je rak dojke učestao kod muškaraca?
– Rak dojke je kod muškaraca prisutan u 1 do 2 odsto u ukupnom broju obolelih. Najčešće se javlja kod dojke sličnoj ženskoj, u uvećanom žlezdanom tkivu (ginekomastiji). Uporedo sa rakom dojke kod žena, diskretan porast oboljevanja beleži se i kod muškaraca.
Kako bi trebalo da se hranimo kako bismo se sačuvali od ove vrste kancera? Japankama to polazi za rukom.
– Japanke imaju najmanju učestalost raka dojke na svetu, i uopšte ostrvske zemlje, jer često u ishrani imaju fitoproteine, odnosno biljne proteine iz soje i zrnevlja, koje su zaštitni faktor za rak dojke.
– Međutim, treba imati u vidu da rak dojke češće nastaje u velikoj dojci, a Japanke imaju manje dojke. Ipak, u poslednjih deset godina sve češće i one koriste brzu hranu, pri čemu raste volumen dojki, a učestalost raka dojke, takođe, raste.
Dakle, što su veće dojke to je i veći rizik za kancer. Šta ako imamo zgodnu devojku, nije gojazna ali ima velike grudi?
– Generalno gojazne dame imaju češće rak dojke nego mršave, ali dobro pitate… Mislim da ove dame nisu u većem riziku.
Da li poučeni Japanom i mi treba da jedemo hranu koju i oni imaju u tanjiru?
– Ne, mi treba da jedemo raznovrsnu ishranu. Sveže voće, povrće, mešovitu hranu koja je primerena našem podneblju.
– Naravno treba jesti sve vrste mesa i sve umereno. Ne meso u sva tri obroka. Svojevremeno se meso jelo jednom nedeljno sa puno povrća, za nedeljni ručak, kojeg više nema.
Na kom smo sada mestu po smrtnosti od raka dojke?
– Treba da dobijemo podatke od statističke organizacije na globalnom nivou za kancer gde se svrstavaju sve zemlje sveta. Srbija je 2012. godine bila na drugom mestu, međutim, postoji podatak da je Hrvatska sada na drugom mestu. Mi smo se na lestvici zdravstvenih sistema Evrope pomerili sa pretposlednjeg mesta i sada smo ispred nekoliko članica Evropske unije.
Čemu možemo da zahvalimo?
– Uveli smo informacioni sistem, koji nije još idealan, ali je uveden. Povećava se broj skrining jedinica, značajno je popravljen nivo radioterapije u Srbiji. Dobili smo tri nova akceleratora u Sremskoj Kamenici – dva za Institut za onkologiju Vojvodine, a jedan za Institut za plućne bolesti Vojvodine, imamo dva nova u Nišu, jedan u Kragujevcu, i jedan u IORS. Napravljen je neuroonkološki centar sa gama nožem.
– Ukupno novih 8 radioterapijskih mašina za par godina. Drugim rečima, zahvaljujući velikim investicijama i dobroj zdravstvenoj politici, značajno smo unapredili ovaj sektor. Naravno, to može još bolje.
– Nadam se da će to biti još bolje kada se ove godine nabavi još šest akceleratora, onda ćemo imati odlične uslove, odnosno zlatni standard za radioterapiju i nećemo se razlikovati od srednje razvijenih evropskih zemalja.
U Srbiji postoje i vodiči za rak dojke
Što se lečenja tiče, u Srbiji se rak dojke leči po svim evropskim standardima. Napravili smo i vodiče za rak dojke, i knjigu “Rak dojke“ koja je dobila nagradu grada Beograda. Imamo veoma obrazovane hirurge za rak dojke i onkologe i radioterapeute, tako da je lečenje na ozbiljno dobrom evropskom nivou, ali treba da poradimo na edukaciji stanovništva. Nedopustivo je da se od pacijentkinja koje se pozovu na skrining, javi samo 20 odsto pozvanih.
Koliki odziv treba da bude?
– Ukupni odziv treba da bude preko 70 odsto da bismo imali rano dijagnostikovan rak dojke koji je potpuno izlečiva bolest. Gubitak dojke je ozbiljan gubitak za pacijentkinju, to pravi ozbiljne psihološke i socijalne probleme, ali mastektomija, odnosno uklanjanje dojke, se radi kada ima više zloćudnih tumora u jednoj dojci ili zato što je tumor uznapredovao.
– Naravno, u našim centrima se radi i rekonstrukcija dojke o trošku RFZO. Drugim rečima, postoji, i sve će biti dostupnija sva terapija, pa i pravovremena radioterapija, i nećemo morati da zračimo pacijente u tri smene. Dobili smo i odobrenje za nekolicinu inovativnih lekova za rak dojke. Dosta toga se promenilo za poslednje dve-tri godine. Trebalo je mnogo toga početi pre deceniju, ali svejedno stižemo, jer imamo obrazovane doktore.
Kada će se u Srbiji kompletirati uslovi za skrining?
– Skrining ćemo kompletirati za neku godinu. Sada imamo 40 skrining jedinica. One podrazumevaju prostor za mamografski digitalizovani aparat, prostor za očitavanje i predprostor u kojem se pacijentkinje pripremaju za pregled.
– Naravno, treba nam do 100 skrining jedinica, da bismo onda komforno mogli da uradimo pregled našim ženama između 50. i 69. godine starosti na svake dve godine. To je otprilike milion žena za dvogodišnji period.
Izvor: telegraf.rs
0 komentari